Miomi se najčešće javljaju između 35. i 55. godine života, a u praksi svaka peta žena tokom života ima miom, češće kod žena sa pozitivnom porodičnom anamnezom ( da je neko u porodici imao miom).

Uzrok nastanka

Uzrok nastanka nije poznat. Zna se da estrogen (hormon jajnika) podstiče rast mioma, ali nije uzrok nastanka. Rast mioma podstiče i humani placentni laktogen, pa miomi izrazito rastu u trudnoći. Svi miomi su u početku lokalizovani u mišiću materičnog zida. Vremenom rastu prema materičnoj duplji (submukozni miomi) ili prema površini (subserozni miomi). Pored ovih, postoje i cervikalni miomi koji su lokalizovani unutar tkiva grlića materice.

Simptomi

Čak 35% mioma ne daje nikakve simptome i njihovo postojanje se otkrije prilikom kontrolnih ginekoloških pregleda. Simptomi su sledeći:
– obilna, nepravilna i produžena menstrualna krvarenja
– bol i napetost u donjem delu trbuha, zbog pritiska, često izazivaju poremećaj pražnjenja debelog creva i bešike
– neplodnost u 2-10% slučajeva, spontani pobačaj, naročito u drugom i trećem trimestru trudnoće kada pod uticajem hormona mogu znatno da porastu.

Dijagnoza i lečenje

Dijagnoza se postavlja posle rutinskog pregleda, a položaj, broj i veličina mioma se precizno određuju ultrazvučnim pregledom. Što se terapije tiče, ona zavisi od veličine mioma i simptoma koji se javljaju.

Lečenje

Hirurško lečenje mioma uključuje odstranjivanje samo mioma ili odstranjivanje mioma i cele materice, kad je žena završila sa rađanjem

Uticaj mioma na plodnost i trudnoću

Kada se radi o fertilitetu i nastanku trudnoće, stvar je nešto kompleksnija. Miom može da ima mehanički negativan efekat, tako što ce blokirati jajovode, materičnu duplju ili grlić materice i tako otežati transport jajnih ćelija i spermatozoida.
Takođe, miom može da ima i negativan uticaj na implantaciju (usađivanje) embriona u materici i na sam endometrium (sluzokožu materice).
Što se tiče trudnoće, odluka da li će se miomi lečiti, to jest najčešće operisati, najviše zavisi od mesta gde se nalazi miom. Submukozne miome treba operisati pre planirane trudnoće..

Sto se tiče mioma koji su u zidu materice, tj. intramuralnih mišljenja su oprečna. Za intramuralnih miome treba da se napraviti individualnu procenu pre evntualne operacije, gde treba imati u obzir starost žene i kvalitet spermograma.
Subserozni miomi ne utiču na nastanak trudnoće i u principu, ako ne daju simptome u vidu bolova i osećaja pritiska, ne treba ih operisati.
Intramuralni i subserozni miome se operišu otvorenim rezom ili laparoskopski, u zavisnosti od veličine i lokalizacije mioma. Submukozni miomi se operišu histeroskopski.
Miomi najčešće ne prave komplikacije u trudnoći. Trudnoća se normalno kontroliše.Treba sačekati najmanje 3 meseca sa pokušajem trudnoće posle operacije mioma.

Кada je reč o bolestima dojke, Еtra Medic pruža sve vrste usluga, dijagnostike i lečenja.

Kod nas svaka žena može da obavi preventivni klinički pregled (opipavanjem) i ultrazvučne preglede. Preventivni pregledi se preporučuju svim ženama jednom godišnje (vrsta pregleda je određena najpre godinama žene), jer je ishod lečenja bolji ukoliko se rak dojke otkrije u ranoj fazi.

Statistika je jednostavna: ukoliko se karcinom otkrije kada je manji od 15mm, izlečenje je moguće u 98% slučajeva, a u slučaju karcinoma većih od 2cm-limfni nodusi su pozitivni u 50-60% slučajeva, a tada je petogodišnje preživljavanje 60%.

Еtra Medic ima najsavremenije aparate za dijagnostiku: ultrazvučni aparat. Ultrazvučna metoda pregleda dojke i pazušne jame ( pazuha), jednom godšnje je najpouzdanija metoda dobre prevencije od nastanka bolesti dojke i maligniteta. Na pregled je neophodno poneti kompletnu dokumentaciju iz predhodnog perioda (sve mamografske snimke/CD, ultrazvučne izveštaje, otpusne liste (ukoliko ih pacijentkinja poseduje)).

Skrining ultrazvučni pregled – je pregled dojki kod žena koje nemaju tegobe ili promene na dojkama. Preporučuje se da se prvi ultrazvučni pregled dojki uradi sa navršenih 25. godina života, svake godine jednom godišnje. Kod žena koje u porodici imaju obolenja dojke ( bliski sprodnici – majka- tetka- baka) potrebno je obaviti pregled dojke i ranije.

Ukoliko se uoči promena u dojci, bilo kojom dijagnostičkom metodom, i u slučaju palpabilnog tumora, obavezno je uraditi punkciju ili biopsiju. Obično se vrše pod kontrolom ultrazvuka (nema zračenja, brza je, sve vreme se prati  igla za punkciju/biopsiju, dostupna je dojka i pazušna jama, komforna za pacijenta, bezbolna-radi se u lokalnoj anesteziji, ne zahteva pripremu,  nema značajnih komplikacija-osim hematoma na mestu uboda i tačna je).  Doslovno iz svake lezije viđene ultrazvukom se može i mora uzeti uzorak, tj. izvršiti biopsija. Svaki uzorak leziju treba patohistološki potvrditi. Nakon sprovedene dijagnostike i definisanja prirode promene u dojci određuje se dalji tretman-pregledom hirurga onkologa i/ili konzilijarnim  pregledom.

Funkcionalne ciste na jajnicima javljaju se kod žena koje se nalaze u generativnom dobu. Ukoliko je dijagnozom utvrdeno postojanje cista, prvo se savetuje medicinsko praćenje u periodu od dva meseca jer one mogu da nestanu i same od sebe.

Međutim, ako do toga ne dođe u predvidenom roku, predlaže se dalje lečenje koje zavisi od toga koliko pacijentkinja ima godina, od izgleda ciste i simptoma koji se javljaju.

Ukoliko cista ne reaguje na medikamentozni tretman, može se odstraniti punkcijom koja se ne smatra invazivnom hirurškom metodom lečenja.

Vrste cisti na jajnicima

Postoji više vrsta cisti na jajnicima i one su relativno česte. Najčešće se mogu otkriti i na rutinskom pregledu, kada se dobro osećate i nemate nikakve simptome. Funkcionalne ciste nastaju usled dejstva hormona u toku menstrualnog ciklusa.
U okviru funkcionalnih cisti na jajnicima treba razlikovati:
folikularnu koja nastaje kada folikul ne pukne tokom ovulacije
lutealnu čiji nastanak uzrokuje pucanje folikula
hemoragična koja se javlja kod jačeg krvarenja tokom pucanja folikula za vreme ovulacije.

Folikularna cista nastaje tako što folikul, u kome se potencijalno nalazila zrela jajna ćelija, nije pukao u ovulaciji već je porastao i pretvorio se u cistu. Kada dode do njenog pucanja, javlja se iznenadan i jak bol koji nestaje posle nekoliko dana.

Lutealna cista uglavnom nastaje posle ovulacije i prolazi posle jednog do dva ciklusa.
Osim funkcionalnih, postoje i nefunkcionalne ciste.

Simptomi

Ciste su uglavnom tihe i ne uzrokuju nikakve simptome, ali ako se oni ipak pojave, manifestuju se kao:
– nepravilan menstrualni ciklus usled efekata hormona,
– bol u maloj karlici ili donjem delu leđa koji može varirati od blagog, povremenog do izuzetno intenzivnog,
– bol u toku odnosa,
– osećaj nadutosti u predelu male karlice,
– ako je cista velika, može se javiti pritisak na bešiku i creva. Ukoliko dode do njenog uvrtanja ili pucanja, pojavljuje se izuzetno jak bol i u tom slučaju obavezan je odlazak lekaru.

Lečenje cisti na jajnicima

Ultrazvučnim pregledom lekar tačno može da utvrdi veličinu ciste i zaključi da li je ona ispunjena tečnošću ili čvrstim sadržajem. Pored toga, lekar može savetovati da se uradi i magnetna rezonanca male karlice ili analiza tumor markera. Ukoliko cista ne pravi probleme, najčešće se pod nadzorom lekara prati nekoliko ciklusa dok ne nestane.
Cista se prvo odredeno vreme prati kako bi se videlo da li će spontano nestati. Ukoliko se to ne dogodi, može se pokušati sa kontraceptivnim pilulama.
Ako pacijentkinja ima neredovne cikluse ili ukoliko su nivoi tumor markera povišeni, savetuje se njeno uklanjanje. Vrsta intervencije koja će se tom prilikom koristiti zavisi od veličine i položaja ciste i vrednosti tumor markera. One se najčešće mogu ukloniti punktiranjem uz pomoć ultrazvučne kontrole ili laparoskopijom ukoliko po izgledu nisu za punkciju.

Gljiuvicno oboljenje vagine

Uzroci

Gljivica Candida albicans je normalno prisutna na vaginalnoj sluznici. Ona se preterano razvija kod pada imuniteta, posle upotrebe antibiotika, kortikosteroida ili kontraceptiva, kod dijabetesa, kod poremećaja vaginalne kiselosti-pH. Gljivice se mogu preneti i seksualnom partneru, kod partnera često ne dolazi do ispoljavanja simptoma infekcije, ali on može posle ponovo preneti gljivice. Na taj način se gljivice mogu vraćati, ako se ne leče oba partnera istovremeno.

Simptomi

Simptomi vaginalnih gljivičnih infekcija (vaginalne kandidijaze) su: vaginalni sekret (od vodenasto belog, do gusto-lepljivog belog sekreta), svrab, pečenje, a nekad i ojed, upala sluzokože vagine i vulve, bolni seksualni odnosi, bolno mokrenje.

Lečenje

Vaginalna kandidijaza konvencionalno se leči upotrebom lekova protiv gljivica – vaginaleta. Od prirodnih lekova kantarion se najčešće koristi u obliku vaginaleta, ali se često kombinuje i sa drugim lekovitim biljem. Neven je odličan za umirenje upale vaginalne sluznice. Etarsko ulje čajevca je odličan antiseptik, koji deluje protiv bakterija, gljivica i virusa. Kapsule sa probiotskim bakterijama (dobre bakterije koje čine normalnu vaginalnu floru) je korisno uzimati, radi uspostavljanja normalne vaginalne flore i regulacije pH.
Potrebno je smanjiti unos šećera, belog brašna, testa, slatkiša, gaziranih pića, proizvoda koji sadrže kvaščeve gljivice, pivski kvasac, vitamine B kompleksa.

Prevencija

Ponovljene vaginalne gljivične infekcije mogu pratiti neka druga stanja (trudnoća) i oboljenja (dijabetes, oslabljen imunitet, HIV infekcija). Povećana vlažnost, nošenje mokre odeće posle treninga ili kupaćeg kostima su faktori rizika za razvoj gljivičnih infekcija, stalno nošenje dnevnog uloška, tesna odeća.
Savetuje se nošenje pamučnog donjeg veša.

Dijagnoza

Postavlja se na osnovu anamneze, ginekološkog pregleda i mikroskopskim pregledom vaginalnog sekreta (prisutne su hife-pupoljci gljiva)

Lečenje

Lečenje treba uvek sprovesti po savetu ginekologa.

Činjenice o vaginalnim gljivičnim infekcijama

Tri od četiri žene pate od gljivične infekcije makar jednom u životu, bilo koja žena može biti pogodjena, Candida albicans je najčešći izazivač, gljivice su normalno prisutne u vagini a kada počnu da se razmnožavaju nastaje infekcija, simptomi su prepoznatljivi.

Biopsija grlića materice (cerviksa) predstavlja proceduru kojom se pomoću posebnog instrumenta  uzima mali deo tkiva grlića materice i šalje na histopatološku analizu HPP , a u cilju postavljanja konačne dijagnoze promene koje postoje na grliću materice. Po stizanju rezultata, sprovodi se lečenje, koje je uspešnije ukoliko se promena otkrije na vreme.

Biopsija grlića materice je jednostavna, brza i bezbolna metoda, budući da se radi u lokalnoj anesteziji i samo izuzetno u kratkotrajnoj opštoj venskoj anesteziji.

Biopsija grlića materice se radi na nekoliko načina:

• Klasična biopsija („punch“ biopsija) – materijal se dobija „čupanjem“ tkiva kleštima.
• Biopsija radio-frekventinim nožem – najsavremeniji način intervencije. Materijal se uzima žičanom omčicom kroz koju prolazi specijalna struja. Intervencija u lokalnoj anesteziji je praktično bezbolna.

Dobijeno tkivo grlića šalje se na histopatološki pregled. Histopatološkim pregledom utvrđuje se da li se u uzorku tkiva nalaze normalne ili izmenjene ćelije. U slučaju prisustva izmenjenih ćelija, ova analiza određuje stepen njihove „nenormalnosti“ i daje se preporuka za dalje lečenje.

Polipi predstavljaju najčešće benigne izrasline koje se javljaju na sluznicama u materici ili grliću.
Razvijaju se iz endometrijuma materice i sluznice grlića.
Polipi retko mogu da sadrže premaligne promene, a ponekad i maligne. Zato svaki polip pošto se ukloni, obavezno se pošalje na histopatološku analizu. Neretko se polipi ponovo stvaraju.
Polipi mogu da izazovu povećano krvarenje koje se ponekada javlja ciklično pre ili nakon menstruacije.
Dijagnostikuju se vizuelno pod spekulumom, vaginalnim ultrazvukom, histeroskopom, ali i posle revizije iz drugih razloga ili biopsije.

Polipektomija je postupak odstranjivanja polipa. Postoji više tehnika odstranjivanja polipa. Sam metod odstranjivanja polipa varira u zavisnosti od toga gde se polip nalazi i kolika je veličina polipa.

Cervikalni polip – Pod samim terminom polipektomija se podrazumeva odstranjivanje polipa posebnim instrumentom koji uvrtanjem odstranjuje polip ukoliko je vidljiv ili se nalazi u cervikalnom kanalu.
Tako dobijen materijal šalje se na HP verifikaciju (histološki pregled).

Endometrijalni polip – polip u materičnoj šupljini je najčešće benigna promena na sluzokoži materice nastaje preteranim rastom jednog dela endometrijuma. Javlja se kod mlađih žena kao i kod žena u perimenopauzi i postmenopauzi. U mlađem dobu predstavlja prepreku pri zatrudnivanju, u starijem – moguće je krvarenje i maligna alteracija. Histeroskopskim putem se polip uklanja pod direktnom vizualizacijom optičkim instrumentom pomoću jako malih instrumenata kojima se uklanja samo polip presecanjem peteljke.

Tako dobijen materijal šalje se na HP verifikaciju (histološki pregled).
Intervencija se radi u kratkotrajno opštoj intravenskoj anesteziji, bezbolna je i pacijentkinja posle kratkog zadržavanja u ordinaciji može da ode kuci.

Kondilomi, poznati i kao polne ili šiljaste bradavice .

Kod žena se javljaju kao izrasline na vulvi, u vagini, na grliću i oko anusa, a kod muškaraca i  na  penisu i oko njega.
Kondilomi spadaju u seksualno prenosiva oboljenja i najčešći put prenošenja je polni kontakt.

Uzročnici kondiloma

Uzročnici pojave kondiloma su virusi, odnosno velika grupa virusa poznata kao HPV virusi (humani papilloma virus) kojih ima više od 130 tipova. Veliki broj ovih virusa izaziva pojavu kožnih bradavica na različitim delovima tela koje se jednostavno leče.
Uzročnik kondiloma – HPV

Faktori rizika

HPV se prenosi seksualnim putem čak i blagim dodirom dve površine, kao i vertikalnom transmisijom sa majke na dete, gde novorođenčeprilikom porodjaja često biva inficirano i dobija laringealne papilome (kondilomi u grlu).

Simptomi kondiloma

HPV infekcija se u početku manifestuje svrabom, tačkastim crvenilom a zatim i pojavom manjih ili većih promena iznad ravni kože ili sluzokože različitog izgleda.

Kondilomi kod muškaraca:
Javljaju se kao mali zaravnjeni izraštaji na genitalnoj regiji
Karfiolaste, beličaste ili ružičaste promene
Smeđe, hrapave ploče, često u perianalnoj regiji

Kondilomi kod žena:
Zbog anatomskih i fizioloških razloga, HPV virus ima mnogo povoljnije uslove za razvijanje infekcije nego što je to slučaj kod muškaraca. Zbog toga je važno pravovremeno postavljanje dijagnoze i započinjanje lečenja.Kod žena se kondilomi javljaju kao pojedinačno ili kao grupice izraslina koje daju karfiolast izgled
Mesta gde se najčešće javljaju su spoljne genitalije, ulaz u vaginu, vaginalna sluzokoža, vaginalni deo grlića, anus i međica.

Dijagnoza kondiloma
Dijagnostikovanje kondiloma  pre pojavljivanja prvih simptoma je gotovo nemoguće, tako da se oni najčešće dijagnostikuju kada se pojave prvi simptomi. Simptomi HPV infekcije mogu izostati dosta dugo, ali u većini slučajeva se pojavljuju u naredna tri meseca nakon intimnog kontakta sa obolelom osobom.

Prevencija
Koristiti kondom prilikom seksualnog kontakta. HPV virus kondiloma se širi kontaktom kože na kožu, no korišćenjem kondoma pri svakom seksualnom kontaktu smanjujete rizik od infekcije.
Ukoliko ste nosilac zaraze, obavezno obavestiti partnera o infekciji.

Uklanjanje i lečenje kondiloma
Lečenje kondiloma je individualno. Može biti jednostavno, brzo i lako ali nekad može biti iscrpljujuće i dugotrajno, nekad uključuje hiruršku intervenciju.

Kondilomi se uklanjaju:
Radiotalasna vaporizacija kondiloma – Intervencija se obavlja uz lokalnu anesteziju, bezbolno.
Hirurška ekscizija je pogodna samo za velike kondilome.
Laserski tretman je podjednako uspešan kao i raditalasna metoda. U odnosu na radiotalase, nešto je duži period zarastanja tkiva.

HPV (humani papiloma virus) je vrlo rasprostranjen virus u ljudskoj populaciji. Smatra se da većina seksualno aktivnih ljudi bude zaraženo ovim virusom u nekom trenutku života.

Virusom češće bivaju zaražene žene, zbog anatomije ženskih polnih organa. Virusu prija topla i vlažna sredina i tu se lakše zadržava, opstaje.

U pitanju je polno prenosiva virusna infekcija.

HPV „napada“ kožu i sluzokožu i prenosi se najčešće tokom intimnog (seksualnog) kontakta sa jednog partnera na drugog.

Simptomi HPV infekcije

U najvećem broju slučajeva infekciju ne možemo ni da primetimo, jer se simptomi virusne infekcije ne ispoljavaju. Posle izvesnog vremena bivamo samoizlečeni delovanjem imuniteta (imunitet eliminiše virus) i to je najčešći scenario. Zato se kaže da je HPV virus koji nema simptome.

Da li će doći do ispoljavanja bolesti, pojave kondiloma ili premalignih i malignih promena, zavisi od brojnih faktora: upornih infekcija pojedinim tipovima humanog papiloma virusa, oslabljenog imuniteta,promene seksualnih parnera, gojaznosti, višestrukih porođaji i dr.

Indentifikovano preko 100 sojeva HPV-a, od kojih oko 40 ima tropizam za donji genitalni trakt. Pri tome, samo pojedini visokorizični tipovi virusa, mogu da prouzrokuju zdravstvene probleme, poput genitalnih bradavica, kondiloma i karcinoma.

Klasifikacija sojeva HPV-a:

• Sojevi niskog rizika: 6, 11, 40, 42, 43, 44, 54, 61, 70, 81 i CP 6108, koji retko izazivaju rak.
• Sojevi sa višim rizikom: 26, 53, 66;
• Visoko rizični, onkogeni sojevi: 16, 18 kao i 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59, 68.
Visokorizični tipovi HPV-a su nađeni kod 80% slučajeva karcinoma raka grlića materice.

Pored raka grlića materice i vagine, ovaj virus izaziva i rak penisa, anusa, pluća i grla.

Rizik oboljevanja od ovih vrsta kancera postoji kako kod žena tako i kod muškaraca.

Najopasniji sojevi HPV-a su tipovi 16 i 18, dovode do bržeg razvoja oboljenja, u poređenju s drugim sojevima, manje lezije i ranice brzo prelaze u velike, pa čak i do raka.

Pozitivan nalaz na prisustvo visokorizičnih HPV virusa ne znači da će ta osoba ikada oboleti od raka grlića materice, nego da bi ta osoba trebalo da redovnije odlazi na kontrolne preglede u intervalima koje utvrdi sa svojim ginekologom (na Papa test i kolposkopiju) ili urologom, kada su muškarci u pitanju.

Na Papa testu se može videti da li postoje izmene na ćelijama koje ukazuju na postojanje HPV infekcije, nakon čega se u dogovoru sa ginekologom pacijent upućuje na dodatnu dijagnostiku, HPV test i/ ili kolposkopiju.

Zato je redovna, godišnja kontrola ključna u prevenciji bolesti.

Korisno je da se HPV test radi paralelno sa Papa testom.

Isti uzorak cervikalnog brisa može se koristiti i za HPV test.

Lekari uglavnom preporučuju ponavljanje Papa testa svake godine za žene u životnoj dobi od 21 do 64 godina.

Jedna od mera zaštite od HPV infekcija je i vakcinacija

Vakcinacija pruža efikasnu zaštitu od dva najčešća tipa HPV-a, tipova 16 i 18, odgovornih za skoro 2/3 svih slučajeva raka grlića materice i mnoge abnormalne rezultate Papanikolau testa. Međutim, ona ne štiti od svih tipova virusa sposobnih da izazovu rak grlića materice.

Vakcinacija prevashodno štiti od infekcija HPV-om. Zato pruža nabolju zaštitu ako se izvrši pre početka seksualnog života.

Nije dokazano da vakcinacija štiti od bolesti ako je osoba inficirana HPV-om u momentu vakcinacije. Zato je potrebno obaviti vakcinaciju pe prvog polnog odnosa. Potrbno je sprovesti vakcinaciju devojčica i dečaka.

Vakcinacija se do sada pokazala pouzdanom. Klinička ispitivanja ukazala su samo na blage propratne reakcije tipične za sve vakcine.

Vakcinacija protiv HPV-a smanjuje rizik pojave raka grlića materice, ali ga i ne isključuje. Iako ste vakcinisani, veoma je važno da nastavite redovno da idete na skrining preglede Papanikolau testom.